Говориш ли српски?

Дан матерњег језика обележава се сваке године 21. фебруара као сећање на студенте који су 1952. убијени у Даки у Источном Пакистану (дан. Бангладеш), јер су протестовали што њихов језик није званични.

У Основној школи „Горачићи“ наставник српског језика Чедомир Сандић одржао је јавни час за ученике осмог разреда под називом Говориш ли српски?

Ученицима је прочитано Завештање Стефана Немање о језику, у коме каже да се језик мора чувати као земља. „Реч се може изгубити као град, као земља, као душа“, каже велики жупан. Са ученицима се разговарало о томе да ли стране речи могу „убити“ један језик; колико медији доприносе угрожавању српског језика, али и о томе да ли је употреба речи из других језика ствар образовања или необразовања. Подсетили смо се и на Фему, главну јунакињу Стеријине Покондирене тикве.

Језик је жив, мења се, обогађује страним речима ако у матерњем нема правих замена. Последњих година све чешће употребљавамо англицизме уместо појмова за које у српском језику постоји одговарајућа замена. Утицај енглеског запажа се у свим словенским језицима, и то готово на исти начин. До половине шездесетих година, мини- се користило само у науци, а данас се користи и као непроменљиви придев: мини и дуге  сукње. Највећи утицаји односе се на периферију лексичког фонда, а основни лексички фонд је стабилан. Сви ћемо почети да атачујемо, дилитујемо, смештамо догађаје у фолдере, да презентујемо ствари водећи рачуна о тајмингу, и то све по дифолту. Све чешће нас позивају на хепенинге; идемо у шопинг, на парти и сл.

Ученике делим у пет група. Прва група (Ко је? / Шта је?) имала је задатак да напише објашњења за следеће појмове: тајкун, хохштаплер, селфи, џиџа биџе, али да наведу што више значења лексеме коњ, будући да полисемију обрађују у осмом разреду. Требало је и да одгонетну шта је кникс и шато у одломку из романа Алиса у земљи чуда.

Друга група требало је да протумачи изразе: не трчи пред руду, глув као топ, жута минута, али и да пронађу одговарајућу замену за речи: конфликт, компензација, колекција, евидентан, лимитирати, бенефит, адекватан.

Трећа група бавила се пореклом израза: да ли смо квит, као бајаги, пореклом речи сабајле, ћар, евро.

            Матерњи језик постао је оптерећен конструкцијама које нису својствене нашим језичким правилима, већ су преузете из енглеског и немачког. Задатак за четврту групу био је да размисле о конструкцијама: ужасно срећан, на телефону / крај телефона, за овде / за понети, око двадесетак / двадесетак, за и против штрајка и сл.

            Пета група бавила се правилним писањем и читањем веб-адреса (www.klett.rs – како се чита www), онлајн/on-line, Google/Гугл, Фијат/фијат. Посебно им је било занимљиво да размисле о томе да ли је исправно рећи Возим џип или Возим џипа, али и да напишу правилно име енглеског књижевника Шекспира (у томе им је помогао Нови транскрипциони речник енглеских личних имена Твртка Прћића).

            Решења ових задатака приказана су мултимедијално, уз исцрпна објашњења. Ученици су упућени да одговоре на језичке недоумице могу пронаћи у Правопису српскога језика (Јерковић, Пешикан, Пижурица, Нови Сад: Матица српска, 2011), Великом речнику страних речи и израза (Клајн, Шипка, Нови Сад: Прометеј, 2007), Речнику САНУ, Речнику српскохрватскогa књижевног језика I–VI.  

Брига за очување матерњег језика требало би да буде један од најважнијих задатака надлежних државних институција. Измена језика под утицајем страних језичких конструкција, реченични завршеци прилогом икад  показују не само непознавање културе израза сопственог језика него и неразликовање духа једног језика у односу на други. Наш посао није да изгонимо англицизме, већ да негујемо матерњи језик. Појам сурфовање нашао се у Речнику МС још 2007. године, а Велики речник страних речи и израза И. Клајна и М. Шипке увео је и лексеме атачмент, аут, фајл, онлајн. Некада је економичније преузети речи из енглеског језика. Бестселер, лаптоп, банџи-џампинг су укорењене речи у наш језик и нема потребе изгонити их. Лакше је рећи Не волим банџи-џампинг, него Не волим да скачем с висине закачен ужетом за ногу.

Сваки језик који инсистира на „чистоти“, осуђен је, као и онај који је пун туђица и страних утицаја на пропаст.

Има ли наде за српски језик?

Јавни час завршен је овим питањем. Податак да су у речнику турцизама Абдулаха Шкаљића (Турцизми у српскохрватском језику, 1966) забележена 8742 турцизма, а данас их има око 50%, вероватно делује охрабрујуће.

На крају часа уживали смо у химни акције Негујмо српски језик у извођењу Чаролије.

Advertisements
Овај унос је објављен под Правопис. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s