Обележили смо Дан матерњег језика

И овог 21. фебруара у нашој школи обележен је Дан матерњег језика. Наставник српског језика Чедомир Сандић одржао је јавни час у коме су учествовали ученици осмог разреда.

Час је започео химном акције Негујмо српски језик у извођењу Чаролије.

У првом делу часа ученици су се најпре упознали са пореклом језика, односом језика и писма, друштвеном условљеношћу језика, обележавањем Дана матерњег језика у Галерији Бабка у Ковачици, јер су у тој општини у службеној употреби српски, словачки, мађарски и румунски језик. Било им је интересантно да нешто више сазнају о тзв. пиџин језицима, али и да чују занимљивости о томе колико може један човек да научи језика, као и шта је то што повезује све језике (сви имају вокале и консонанте, при чему ниједан језик нема мање од три вокала, сви имају властита имена) а, с друге стране, по чему се језици разликују.

У другом делу часа ученици су радили у групама. Пошто ученици осмог разреда изучавају однос дијалеката и књижевног језика, као и коришћење речника, енциклопедија, имали су задатак да у Вуковом Српском рјечнику и Речнику српскога језика Матице српске откривају значења речи које свакодневно употребљавају, али и оних загонетних. Прва група добила је примере из књижевних дела, али и да повезују синониме речи из савременог српског језика са архаизмима.

Друга група имала је задатак да тумачи значења устаљених израза (фразеологизама) на основу контекста, али и да правилно употребе речи како би настао фразеологизам.

Англицизама је из дана у дан све више, па се може говорити о мешању српског језика с енглеским и учвршћивању хибридног језика који одступа од својих норми, а бива употребљаван према нормама енглеског језика. Англицизми се преузимају и онда кад је то потребно, и онда кад није. Неки су обогатили наш језик (милкшејк, ДВД, интернет, бестселер…). Трећа група бавила се заменом непотребних англицизама српским речима и језичким конструкцијама које нису у складу са нашим језичким правилима (без да, два у један, за понети, оженити Марију…).

Разговарало се о томе да ли је употреба страних речи мотивисана неутемељеним, али чврстим веровањем појединаца да је њихово коришћење у говору и писању модерније, отменије, јер ствара утисак припадности надмоћнијем културном и језичком обрасцу, у првом реду америчком.

Све што се преузима из других језика требало би да се прилагођава с мером и знањем. Поштуј туђе, али пре свега – негуј и поштуј сопствени језик!

 

Овај унос је објављен под Правопис. Забележите сталну везу.

Постави коментар